{"id":5633,"date":"2022-11-08T08:41:53","date_gmt":"2022-11-08T08:41:53","guid":{"rendered":"https:\/\/dekagro.gr\/?page_id=5633"},"modified":"2025-12-22T09:14:08","modified_gmt":"2025-12-22T09:14:08","slug":"onion-fertilization-guide","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.dekagro.gr\/ru\/fertilization\/onion-fertilization-guide\/","title":{"rendered":"Plan \u0111ubrenja luka"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Luk
fertilization guide<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Plan \u0111ubrenja luka<\/div>\n<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\nLuka Letak <\/i> <\/a><\/div>\n<\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tZahtevi prema zemlji\u0161tu<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Usev luka uspeva na razli\u010ditim tipovima zemlji\u0161ta. Idealna zemlji\u0161ta su zemlji\u0161ta koja imaju srednju do finu teksturu, topla, peskovita ilova\u010da, sa dobrom drena\u017eom, bogata organskom materijom. Na ovakvim tipovima zemlji\u0161ta, posti\u017ee se visok prinos i lukovice su izuzetnog kvaliteta. Lagana, peskovita zemlji\u0161ta podsti\u010du ranije sazrevanje, ali zahtevaju \u010de\u0161\u0107e navodnjavanje i poja\u010dan intenzitet \u0111ubrenja.<\/p>

Glinovita i zaslanjena zemlji\u0161ta spre\u010davaju provetravanje zemlji\u0161ta i normalnu funkciju korenovog sistema, doprinose \u0161irenju bolesti, smanjenju prinosa i kvaliteta proizvoda.<\/p>

Usevu luka pogoduje zemlji\u0161te blago kisele do neutralne reakcije (pH 6,5-7). Na zemlji\u0161tima sa pH vrednosti ispod 5,5 ili iznad 8, biljke su zakr\u017eljale, prinos je smanjen i u tom slu\u010daju neophodna je korekcija pH vrednosti zemlji\u0161ta.<\/p><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tPotrebe useva kukuruza za hranljivim materijama<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Usev luka ima visok prinos i visoke zahteve prema hranljivim materijama. Korenov sistem luka je tanak i blizu povr\u0161ine zemlji\u0161ta i usled toga snabdevanje hranljivim materijama mora biti ciljano i adekvatno raspore\u0111eno u toku razvojnog ciklusa. Da bi se postigao prinos zadovoljava-ju\u0107eg kvaliteta, koli\u010dina \u0111ubriva zavisi od tipa useva.<\/p>

Hranljive materije neophodne za proizvodnju 70 t luka u vidu suve materije (kg\/ha.)<\/th><\/tr>
Tip<\/th>Azot

(N)<\/th>		Fosfor

(P2<\/span>O5<\/span>)<\/th>		Kalijum

(K2<\/span>O)<\/th>		Kalcijum

(CaO)<\/th>		Sulfur

(S)<\/th><\/tr><\/thead>
iz semena<\/td>200 – 260<\/td>140 – 180<\/td>220 – 260<\/td>60 – 80<\/td>40 – 60<\/td><\/tr>
iz lukovice<\/td>160 – 220<\/td>120 – 160<\/td>180 – 220<\/td>40 – 60<\/td>30 – 60<\/td><\/tr>
prole\u0107ni luk<\/td>180 – 220<\/td>80 – 120<\/td>160 – 180<\/td>40 – 60<\/td>20 – 40<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/div><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tGlavne faze razvoja<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Od nicanja do po\u010detka formiranja lukovice (1 do 4 lista)<\/h3>

\"\u0391\u03c0\u03cc<\/p>

Nakon nicanja i dok ne nikne 3. list, luk raste sporo, kako iznad zemlje, tako i u zemlji\u0161tu.<\/p>

Kada nikne tre\u0107i list, rast usjeva se ubrzava. Uz doprinos vi\u0161ih temperatura, biljke proizvode sve ve\u0107e listove kako bi pove\u0107ale svoju fotosinteti\u010dku aktivnost i stvorile rezerve tvari za formiranje lukovica.<\/p>

Status ishrane biljaka u ovoj fazi je kriti\u010dan za po\u010detak formiranja lukovica, razvoj useva i kona\u010dne prinose.<\/p>

Azot (\u039d)<\/strong> i Sumpor (S)<\/strong> pospje\u0161uju formiranje organa biljke (listovi \u2013 korijen) u ranim fazama i podsti\u010du rano i sna\u017eno nicanje, \u0161to potrebno je za formiranje lukovice. Treba izbegavati prekomerno snabdevanje azotom, jer to dovodi do velikih gubitaka i odla\u017ee formiranje lukovice.<\/p>

Fosfor (\u03a1)<\/strong> je najva\u017eniji element za razvoj korenovog sistema, sna\u017eno formiranje useva i po\u010detak formiranja lukovica. S obzirom da je korijenski sistem tanak i blizu povr\u0161ine, luk slabo upija fosfor, zbog \u010dega ga treba posebno naglasiti u njegovoj primjeni, kako u osnovnoj tako i pri gornjoj gnojidbi.<\/p>

Kalijum (\u039a)<\/strong> podsti\u010de rast korena i listova, pove\u0107ava folijarnu aktivnost tako da mo\u017ee da po\u010dne formiranje lukovica, pobolj\u0161ava apsorpciju vode i \u0161titi usev od bolesti i nepovoljnih vremenskih uslova.<\/p>

Tokom ranih faza, Kalcijum (Ca), bor (\u0392), cink (\u0396n)<\/strong> i Gvo\u017e\u0111e (Fe)<\/strong> su klju\u010dni elementi za formiranje i razvoj biljnog tkiva , a tako\u0111er pove\u0107avaju proizvodnju tvari za skladi\u0161tenje i pospje\u0161uju stvaranje lukovica.<\/p><\/div>

Formiranje lukovica (5 do 7 listova)<\/h3>

\"\u03a3\u03c4\u03ac\u03b4\u03b9\u03bf<\/p>

Listovi akumuliraju proizvode fotosinteze i postaju uve\u0107ani u svojoj osnovi. Njihov pre\u010dnik se u tlu udvostru\u010duje u odnosu na kragnu i formira se lukovica. Nastaju novi, ve\u0107i listovi, a prva tri lista postepeno se su\u0161e. Du\u017eina dnevnog svetla, temperatura i stanje u ishrani biljaka su glavni faktori koji uti\u010du na formiranje lukovica.<\/p>

Dobra opskrba biljaka hranjivim tvarima i vodom doprinosi nesmetanom razvoju i zavr\u0161etku formiranja lukovica.<\/p>

Azot (\u039d)<\/strong> odr\u017eava fotosinteti\u010dku aktivnost listova potrebnu za formiranje lukovica. Snabdijevanje biljaka mora biti redovno, bez ikakvih preterivanja koja bi odlo\u017eila formiranje lukovica.<\/p>

Fosfor (\u03a1)<\/strong> i Kalijum (\u039a)<\/strong> igraju zna\u010dajnu ulogu, jer su uklju\u010deni u proizvodnju i asimilaciju supstanci za skladi\u0161tenje akumuliranih u lukovicama. Biljke treba adekvatno snabdjeti oba ova hranjiva i kroz osnovnu i gornju gnojidbu.<\/p>

Kalcijum (Ca)<\/strong> poti\u010de zdravo formiranje lukovica, pobolj\u0161ava njihove kvalitativne karakteristike i pove\u0107ava njihovu sposobnost skladi\u0161tenja nakon berbe.<\/p><\/div>

Rast lukovica (od 7 lista do po\u010detka zrenja)<\/h3>

\"\u03a3\u03c4\u03ac\u03b4\u03b9\u03bf<\/p>

U ovoj fazi biljke ubrzavaju proizvodnju listova. Nakon \u0161to iznikne 13. list, ostali ne mogu rasti iznad zemlje, pa ostaju unutar lukovice i pove\u0107avaju njen pre\u010dnik. U isto vrijeme, skladi\u0161ne \u200b\u200btvari proizvedene u izraslim listovima migriraju u formirane lukovice i doprinose njihovom daljnjem uve\u0107anju.<\/p>

U vrijeme rasta lukovice, luk ima najve\u0107e potrebe za hranjivim tvarima i vodom, vi\u0161e nego u bilo kojoj drugoj fazi razvoja.<\/p>

Azot (\u039d)<\/strong> ima odlu\u010duju\u0107i uticaj na veli\u010dinu sijalica. Njegova primjena u ranim fazama uve\u0107anja pove\u0107ava proizvodnju listova i nakupljanje proteina u lukovicama. Dodavanje Azota<\/strong> prekasno i prekomjerno treba izbjegavati, jer to dovodi do mek\u0161ih sijalica, \u0161to naru\u0161ava njihov kvalitet i smanjuje njihovu mogu\u0107nost skladi\u0161tenja.<\/p>

Fosfor (P)<\/strong> je neophodan za pove\u0107anje veli\u010dine, formiranje vanjskih slojeva i sazrijevanje lukovica. Luk apsorbuje velike koli\u010dine fosfora<\/strong> tokom ovog perioda i stoga zahteva adekvatnu opskrbu fosforom. Nedostatak fosfora dovodi do manje veli\u010dine lukovice, odga\u0111a zrelost i pogor\u0161ava njihove kvalitativne karakteristike.<\/p>

Kako lukovice rastu, njihove potrebe za Kalijumom (\u039a)<\/strong> su maksimizirane. Potonji doprinosi proizvodnji ugljikohidrata u listovima i njihovoj migraciji u lukovice. Adekvatna zaliha kalijuma tokom ovog perioda ima odlu\u010duju\u0107i uticaj na veli\u010dinu i te\u017einu luka, njihovu \u201eslatko\u0107u\u201c i njihovu mogu\u0107nost skladi\u0161tenja nakon berbe.<\/p><\/div>

Zrenje \u2013 Berba (potpuno su\u0161enje li\u0161\u0107a)<\/h3>

\"\u03a9\u03c1\u03af\u03bc\u03b1\u03bd\u03c3\u03b7<\/p>

Na kraju faze rasta lukovica dolazi do potpunog su\u0161enja starijeg li\u0161\u0107a, dok mla\u0111e li\u0161\u0107e po\u010dinje da se su\u0161i na krajevima. Istovremeno, dolazi do formiranja spolja\u0161njih slojeva lukovice. Postepeno, kompletna lisna masa se su\u0161i i pada na zemlju dok vrat lukovice postaje krh i vi\u0161e ne mo\u017ee da izdr\u017ei njihovu te\u017einu.<\/p>

Uprkos \u010dinjenici da se proces fotosinteze zaustavlja, lukovica nastavlja sa rastom za vreme faze zrenja zahvaljuju\u0107i migraciji materija koje su uskladi\u0161tene u listovima.<\/p>

\u00a0<\/div><\/div><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tOsnovno \u0111ubrenje<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Cilj osnovnog \u0111ubrenja je zadovoljavanje potreba biljaka za hranljivim materijama koje su neophodne za razvoj sna\u017enog korenovog sistema i adekvatno i rano nicanje koje podsti\u010de formiranje lukovica. Korenov sistem luka je tanak i blizu povr\u0161ine zemlji\u0161ta, a adekvatno snabdevanje fosforom i kalijumom je posebno va\u017eno za ja\u010danje korenovog sistema i za dobro ukorenjavanje biljke.<\/p>

Snabdevanje zasada jabuke u ovoj fazi razvoja:
<\/span><\/p>