{"id":5693,"date":"2022-11-08T09:10:16","date_gmt":"2022-11-08T09:10:16","guid":{"rendered":"https:\/\/dekagro.gr\/?page_id=5693"},"modified":"2025-12-22T09:13:16","modified_gmt":"2025-12-22T09:13:16","slug":"potato-fertilization-guide","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.dekagro.gr\/ru\/fertilization\/potato-fertilization-guide\/","title":{"rendered":"Plan \u0111ubrenja krompir"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Krompir
fertilization guide<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Plan \u0111ubrenja krompir<\/div>\n<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\nKrompir Letak<\/i> <\/a><\/div>\n<\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tZahtevi prema zemlji\u0161tu<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Krompir uspeva na dubokom i plodnom zemlji\u0161tu, srednje do fine teksture, sa adekvatnom drena\u017eom i provetravanjem. Peskovita ilova\u010da sa obiljem organske materije smatra se idealnom za visok prinos i kvalitet krompira.<\/p>

Siroma\u0161na peskovita zemlji\u0161ta koja ne zadr\u017eavaju vlagu idealna su za ranije sorte, uz obaveznu primenu \u0111ubriva i navodnjavanje.<\/p>

Usev krompira uspeva na zemlji\u0161tima koja imaju pH vrednost izme\u0111u 4,5 i 7,5, idealno izme\u0111u 5,5 i 6.<\/p>

\u00a0<\/div><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tPotrebe useva kukuruza za hranljivim materijama<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

U pore\u0111enju sa ostalim usevima, krompir karakteri\u0161e izuzetno visoka produkcija biljne mase u kratkom vremenskom periodu.<\/p>

Za postizanje visokog prinosa, potrebna je ishrana dovoljnom koli\u010dinom hranljivih materija tokom celog vegetativnog razvoja. Krompir ima velike zahteve za hranljivim materijama potrebne za uspe\u0161an razvoj korena, izdanaka i krtola.<\/p>

Godi\u0161nje biljne potrebe za prinos od 50t (kg\/ha)<\/th><\/tr>
Tip<\/th>Azot

(N)<\/th>		Fosfor

(P2<\/span>O5<\/span>)<\/th>		Kalijum

(K2<\/span>O)<\/th>		Magnezijum

(MgO)<\/th>		Sulfur

(S)<\/th><\/tr><\/thead>
Podzemno<\/td>70<\/td>36<\/td>110<\/td>25<\/td>15<\/td><\/tr>
Nadzemno<\/td>180<\/td>84<\/td>260<\/td>45<\/td>25<\/td><\/tr>
Ukupno<\/td>250<\/td>120<\/td>370<\/td>70<\/td>40<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/div><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tGlavne faze razvoja<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Od nicanja do po\u010detka razvoja krtola<\/h3>

\"\u0391\u03c0\u03cc<\/p>

Neposredno posle nicanja, na povr\u0161inu zemlji\u0161ta izbijaju izdanci i listovi, dok se koren i stoloni razvijaju u zemlji\u0161tu, gde \u0107e se kasnije formirati krtole.<\/p>

Za vreme ove faze, primarni cilj je formiranje sna\u017enog korenovog sistema \u010dija je uloga snabdevanje biljke hranljivim materijama i vodom.<\/p>

U ovoj fazi, akcenat je na ranom razvoju bogate lisne mase koja omogu\u0107ava proizvodnju obilja hranljivih materija koje u kasnijim fazama razvoja mirgiraju u stolone i u\u010destvuju u formiranju krtola.<\/p>

Op\u0161te stanje useva ima odlu\u010duju\u0107u ulogu u formiranju krtola kao finalnog proizvoda.<\/p>

(N)<\/span> \u2013 Azot<\/strong> stimulira brz rast, pove\u0107ava broj listova i poja\u010dava njihovu fotosinteti\u010dku aktivnost . U ovoj fazi treba izbjegavati prekomjernu opskrbu du\u0161ikom, jer to dovodi do pretjeranog vegetativnog rasta, dok odga\u0111a po\u010detak formiranja gomolja i smanjuje proizvodnju.<\/p>

(P)<\/span> \u2013 Fosfor<\/strong> je najzna\u010dajniji nutrijent tokom ovog perioda. Pospe\u0161uje rast korenovog sistema i dovodi do ranog nicanja. Adekvatna opskrba usjeva fosforom ubrzava po\u010detak formiranja gomolja i pove\u0107ava prinose.<\/p>

(\u039a)<\/span> \u2013 Kalijum<\/strong> poja\u010dava rast korijena i listova i reguli\u0161e ravnote\u017eu vode unutar biljke, \u0161tite\u0107i usev od bolesti i nepovoljnih vremenskih uslova.<\/p>

(Ca\/Mg)<\/span> \u2013 Kalcij<\/strong> je potreban za rast korijena, listova i tkivo u razvoju i poma\u017ee biljci da prevlada bilo kakav stres iz okoline. Magnezij poja\u010dava fotosintezu, doprinosi proizvodnji ugljikohidrata i poja\u010dava njihovu migraciju u stolone kako bi se mogli formirati gomolji.<\/p><\/div>

Od po\u010detka do kraja formiranja krtola<\/h3>

\"\u0391\u03c0\u03cc<\/p>

Neposredno posle nicanja, na povr\u0161inu zemlji\u0161ta izbijaju izdanci i listovi, dok se koren i stoloni razvijaju u zemlji\u0161tu, gde \u0107e se kasnije formirati krtole.<\/p>

(\u039d)<\/span> \u2013 Azot<\/strong> odr\u017eava sna\u017enu fotosinteti\u010dku aktivnost listova, koja je potrebna za formiranje gomolja. Dodavanje du\u0161ika u procesu formiranja gomolja treba izbjegavati, jer to produ\u017eava nau\u0161trb proizvodnje, a smanjuje broj stolona koji \u0107e se razviti u krtole.<\/p>

(P)<\/span> \u2013 Fosfor<\/strong> uti\u010de na formiranje gomolja vi\u0161e nego bilo koji drugi nutrijent. To je klju\u010dni element koji odre\u0111uje broj gomolja koji \u0107e se formirati i nastaviti rasti.<\/p>

(\u039a), (Mg)<\/span> \u2013 Kalijum<\/strong> i Magnezijum<\/strong> pobolj\u0161avaju fotosintetski kapacitet listova i pove\u0107anje proizvodnje ugljikohidrata, kao i sudjelovanje u migraciji potonjih u formiranje gomolja.<\/p><\/div>

Od po\u010detka do kraja formiranja krtola<\/h3>

\"\u0391\u03c0\u03cc<\/p>

Proces formiranja krtola po\u010dinje u ovo vreme. Proizvodi fotosinteze se kre\u0107u u stolone \u010diji vrhovi po\u010dinju da se uve\u0107avaju.<\/p>

U ovoj fazi, krompir pokazuje najve\u0107e potrebe za hranljivim materijama i vodom nego u bilo kojoj drugoj fazi.<\/p>

(\u039d)<\/span> \u2013 Azot<\/strong> zna\u010dajno doprinosi rastu gomolja. U\u010destvuje u proizvodnji proteina koji se pohranjuju u gomoljima, a tako\u0111e produ\u017eava \u017eivotni vek listova, koji predstavljaju glavni izvor ishrane za krtole.<\/p>

(P)<\/span> \u2013 Tokom ovog vremena punjenja, Fosfor<\/strong> ima odlu\u010duju\u0107i uticaj na kona\u010dnu veli\u010dinu krtole. U\u010destvuje u proizvodnji skladi\u0161nih materija u nadzemnom delu biljke, dok razli\u010dite koli\u010dine fosfora migriraju iz biljaka u krtole.<\/p>

(\u039a)<\/span> \u2013 Tokom faze rasta gomolja, Kalijum<\/strong> je element koji se apsorbuje najbr\u017eom brzinom i u najve\u0107im koli\u010dinama po usevu. Doprinosi proizvodnji ugljikohidrata u listovima i njihovoj migraciji u gomolje. Adekvatna zaliha kalijuma tokom ovog perioda je odlu\u010duju\u0107a za visinu i kvalitet finalnog proizvoda.<\/p>

(Mg\/Ca)<\/span> \u2013 Magnezijum<\/strong> i Kalcij<\/strong> imaju odlu\u010duju\u0107i efekat na razvoj gomolja. Magnezij pove\u0107ava fotosinteti\u010dku aktivnost i podsti\u010de migraciju ugljikohidrata u gomolje. Kalcij doprinosi pravilnom formiranju gomolja, \u0161titi ih od prirodnih problema i poti\u010de zdrav razvoj ko\u017ee.<\/p><\/div>

Od rasta krtola do berbe<\/h3>

\"\u0391\u03c0\u03cc<\/p>

U ovoj fazi, proteini i ugljeni hidrati proizvedeni u listovima kao i voda i odre\u0111ena koli\u010dina neorganskih hranljivih materija koje se ve\u0107 nalaze u biljci kao i one koji su unete usvajanjem iz zemlji\u0161ta, migriraju u krtole i podsti\u010du pove\u0107avanje njihove te\u017eine i veli\u010dine.<\/p>

Tokom ovog perioda, koli\u010dine azota (\u039d) treba da ostanu na niskim nivoima. Previ\u0161e azota u ovoj fazi \u0107e pove\u0107ati procenat proteina, odgoditi proizvodnju i smanjiti kvalitet gomolja. Naprotiv, adekvatna zaliha kalijuma (\u039a) \u0107e pove\u0107ati akumulaciju \u0161kroba u gomoljima, optimizirati njihove kvalitativne karakteristike i \u2013 u kombinaciji sa fosforom (P) \u2013 pobolj\u0161ati kvalitet i debljinu poko\u017eice i produ\u017eiti skladi\u0161tenje nakon berbe.<\/p>

\u00a0<\/div><\/div><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tOsnovno \u0111ubrenje<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Cilj je ispuniti zahteve biljaka prema onim hranljivim elementima koji su joj neophodni za razvoj sna\u017enog korenovog sistema i za rano i optimalno nicanje koje podsti\u010de formiranje krtola.<\/p>

Klju\u010dno je da unete koli\u010dine fosfora i kalijuma za vreme osnovnog \u0111ubrenja pokrivaju najmanje 2\/3 ukupnih potreba. Ovi hranljivi elementi treba da budu dostupni usevu \u0161to ranije, da bi se postigao visok prinos. Sa druge strane, snabdevanje azotom ne treba da prelazi 30 do 40 % od ukupnih potreba useva tokom osnovnog \u0111ubrenja.<\/p>

Snabdevanje zasada jabuke u ovoj fazi razvoja:
<\/span><\/p>