{"id":5763,"date":"2022-11-08T10:26:01","date_gmt":"2022-11-08T10:26:01","guid":{"rendered":"https:\/\/dekagro.gr\/?page_id=5763"},"modified":"2025-12-22T08:42:11","modified_gmt":"2025-12-22T08:42:11","slug":"corn-fertilization-guide","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.dekagro.gr\/ru\/fertilization\/corn-fertilization-guide\/","title":{"rendered":"Plan \u0111ubrenja kukuruza"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Ukupno
fertilization guide<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Plan \u0111ubrenja kukuruza<\/div>\n<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\nKukuruza Letak<\/i> <\/a><\/div>\n<\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tZahtevi prema zemlji\u0161tu<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Kukuruz uspeva na razli\u010ditim tipovima zemlji\u0161ta. Idealni tipovi zemlji\u0161ta za gajenje kukuruza su ona sa finom teksturom, duboka i plodna pra\u0161kasta ilova\u010da i glinasta ilova\u010da sa obiljem organske materije. Na ovim tipovima zemlji\u0161ta kukuruz mo\u017ee maksimalno da iskoristi hranljive materije i vlagu iz zemlji\u0161ta radi dobijanja visokih prinosa.<\/p>

Te\u0161ka zemlji\u0161ta koja zadr\u017eavaju vodu i veoma zaslanjena zemlji\u0161ta nisu pogodna za gajenje kukuruza.<\/p>

Lagana, peskovita zemlji\u0161ta ne zadr\u017eavaju dovoljno vlage, tako da se na takvim tipovima zemlji\u0161ta dobijaju niski prinosi i usevi zahtevaju pove\u0107an intenzitet \u0111ubrenja i navodnjavanja.<\/p>

U pogledu kiselosti, kukuruzu pogoduje pH vrednost u opsegu od 5 do 8, idealna vrednost je 6,2-6,8.<\/p><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tPotrebe useva kukuruza za hranljivim materijama<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Kukuruz ima visoke zahteve prema hranljivim materijama usled velike produktivnosti i brzog porasta useva i to u kratkom vremenskom period. Ovo zna\u010di da je kukuruz tip useva koji iscrpljuje zalihe iz zemlji\u0161ta i usled toga treba im obezbediti dovoljno hranljivih materija koje su neophodne za dobijanje visokih prinosa dobrog kvaliteta:<\/p>

Potreban unos hranljivih materija radi proizvodnje 16t plodova (kg\/ha)<\/th><\/tr>
Tip<\/th>(N)<\/th>(P2<\/sub>O5<\/sub>)<\/th>(K2<\/sub>O)<\/th>(S)<\/th>(Zn)<\/th><\/tr><\/thead>
Ukupno<\/td>286<\/td>104<\/td>193<\/td>31<\/td>0,51<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tUloga hranljivih materija<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t
\u00a0<\/div>

Ukupan azot (N)<\/h3>

Azot<\/strong> je neophodan za zdrav i brz rast mladih biljaka, fotosinteti\u010dku aktivnost u li\u0161\u0107u i proizvodnju proteina i ugljikohidrata koji \u0107e biljci biti potrebni u svakoj fazi rasta.<\/p><\/div>

Fosfor (P)<\/h3>

Fosfor<\/strong> podsti\u010de razvoj korijenskog sistema, doprinosi sna\u017enom uspostavljanju usjeva, pove\u0107ava unos nutrijenata i vode, pove\u0107ava plodnost polena i obezbje\u0111uje potrebnu energiju za sve metaboli\u010dke procese rasta i proizvodnje.<\/p><\/div>

Kalijum (K)<\/h3>

Kalijum<\/strong> favors the mechanical support of the frame of the plants, boosts root and leaf growth, regulates the utilization of water, and boosts resistance against diseases and adverse weather conditions. It is a necessary element for the production of carbohydrates in the leaves and their migration to the fruits during the \u201cfilling\u201d phase.<\/p><\/div>

Cink (Zn)<\/h3>

Cink<\/strong> podsti\u010de nicanje i rast korijena i listova, pove\u0107ava visinu biljaka i veli\u010dinu lisne povr\u0161ine, poja\u010dava opra\u0161ivanje i u\u010destvuje kao katalizator u formiranju mnogih va\u017enih enzima.<\/p><\/div><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tGlavne faze razvoja<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Po\u010detni porast (od nicanja do pojave \u0161estog lista)<\/h3>

U po\u010detku, rast biljaka je zasnovan na materijama koje se nalaze uskladi\u0161tene u semenu, a delimi\u010dno i uz pomo\u0107 koren\u010di\u0107a iz kotiledona \u2013 radikula koji snabdeva mladu biljku vodom i hranljivim materijama iz zemlji\u0161ta.<\/p>

Po pojavi drugog lista, biljke postaju samostalne i pravi koren zamenjuje radikule i preuzima ulogu snabdevanja biljke dok li\u0161\u0107e po\u010dinje sa fotosintezom.<\/p>

Pri kraju ove faze rasta (pojava 3-6 lista), formiraju se kolenca iz kojih \u0107e se razviti mu\u0161ka cvast (metlica), klipovi i odre\u0111uje se broj redova zrna koji \u0107e se nalaziti na klipovima.<\/p>

Iako su zahtjevi usjeva u ovoj fazi mali, ograni\u010den korijenski sistem biljaka ote\u017eava kori\u0161tenje hranjivih tvari u tlu.<\/p>

Zbog toga snabdevanje neophodnim hranljivim materijama kroz osnovno \u0111ubrenje rano i blizu korena igra odlu\u010duju\u0107u ulogu u kasnijem rastu i prinosu useva.<\/p><\/div>

Brz vegetativni rast \u2013 cvjetanje (6-8 list)<\/h3>

U ovoj fazi ubrzava se rast korijenskog sistema, formiranje novih korijena, izdu\u017eivanje stabljike i nicanje novih listova. Biljke dosti\u017eu svoju kona\u010dnu visinu, a formiranje njihovih reproduktivnih organa odvija se iznutra, \u0161to \u0107e odrediti prinose usjeva.<\/p>

Izme\u0111u 7. i 12. lista, na pazu\u0161cima listova pojavljuju se klipni izdanci, a dva gornja klipa razvijaju se u klasove za berbu. Do 12. lista odre\u0111uje se broj redova na kojima \u0107e zrna rasti, a na redovima se formiraju sjemenke.<\/p>

Do 17. lista postavlja se najve\u0107i mogu\u0107i broj zrna koje biljka mo\u017ee proizvesti i kona\u010dna veli\u010dina koju \u0107e svaki klip dosti\u0107i, \u010dime se nepovratno oblikuje proizvodni potencijal kulture.<\/p>

Vegetativna faza je zavr\u0161ena potpunim izbijanjem rese na vrhu biljke i po\u010detkom cvatnje.<\/p>

Tokom ovog perioda brzog rasta, potrebe usjeva za vodom i hranjivim tvarima su maksimizirane. Preko 2\/3 azota (N)<\/strong>, 3\/4 \u03c4\u03bf\u03c5 kalijuma (K)<\/strong> i 50% fosfora (P)<\/strong> je bilo apsorbira se po\u010detkom cvjetanja.<\/p>

Nakon \u0161to nikne 8. list, nedostatak vode i bilo kojeg od tri navedena nutrijenata \u2013 posebno du\u0161ika \u2013 zaustavlja rast biljke, ograni\u010dava broj listova i povr\u0161inu lista, kao i veli\u010dinu klipa i broj zrna, i dramati\u010dno smanjuje proizvodnju.<\/p>

Vrhunsko \u0111ubrenje du\u0161ikom u fazi izme\u0111u 5. i 7. lista je apsolutno neophodno i predstavlja jedan od najva\u017enijih uzgojnih postupaka za prinos usjeva.<\/p><\/div>

Od cvjetanja do punjenja zrna<\/h3>

Reproduktivna faza po\u010dinje osloba\u0111anjem polena iz rese i pojavom svile na bo\u010dnim stranama klipa, a zavr\u0161ava se nakon opra\u0161ivanja, s po\u010detkom rasta zrna u veli\u010dini i te\u017eini.<\/p>

Kada je opra\u0161ivanje zavr\u0161eno, svi organi biljke rade kako bi \"ispunili\" rastu\u0107e jezgre, brzo pove\u0107avaju\u0107i njihovu veli\u010dinu i te\u017einu. Najprije velike koli\u010dine \u0161e\u0107era i bjelan\u010devina migriraju iz listova i akumuliraju se u zrnu, a zatim se pretvaraju u \u0161krob, koji se postepeno stvrdnjava tokom rasta jezgre.<\/p>

\u010cak i prije nego \u0161to je resica u potpunosti iznikla, za vrijeme cvatnje i u ranim fazama rasta zrna, potrebe biljaka za hranjivim tvarima i vodom su velike.<\/p>

Od cvatnje do zrelosti, biljke nastavljaju da apsorbuju 1\/3 azota (N)<\/strong> i cinka (Zn)<\/strong> i preko 1\/2 fosfora (P) <\/strong>, \u0161to im je potrebno tokom cijelog ciklusa rasta.<\/p>

U fazama cvjetanja i zametanja plodova nedostatak vode \u0107e dovesti do isu\u0161ivanja polena, odlo\u017eenog svilanja, manjkavog opra\u0161ivanja i manjeg broja zrna, \u0161to \u0107e zauzvrat dovesti do zna\u010dajnog smanjenja prinosa (do 50%).<\/p>

Nakon zametanja ploda, posebno u ranim fazama rasta plodova, nedostatak hranljivih materija i vode dovodi do smanjenja veli\u010dine i te\u017eine zrna, a \u010desto i do njihovog osipanja, \u0161to zna\u010dajno smanjuje prinose.<\/p>

Potrebe za fosforom (P) i cinkom (Zn) u ovom periodu treba adekvatno pokriti rezervama iz osnovnog \u0111ubrenja, dok potrebe za azotom (N) treba pokriti gornjim \u0111ubrenjem u fazi izme\u0111u 5. i 7. lista.<\/p>

Usjeve treba redovno navodnjavati do neposredno prije nego \u0161to zrna o\u010dvrsnu.<\/p><\/div>

Sazrevanje<\/h3>

Slijedi zrelost kukuruza, a zrna postaju suva i tvrda. Znak normalne zrelosti je formiranje crnog sloja na vrhu svake jezgre, gdje \u0107elije umiru i sprje\u010davaju daljnje nakupljanje \u0161kroba u jezgri.<\/p><\/div><\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\tOsnovno \u0111ubrenje<\/a>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\n\t\t\t\t\t

Osnovno \u0111ubrenje ima odlu\u010duju\u0107i uticaj na prinose useva. Opskrbljuje biljke hranjivim tvarima koje su neophodne za rast korijenskog sistema, vegetativni rast i cvjetanje. Ono \u0161to je najva\u017enije, stvara rezerve koje \u0107e biljkama trebati u kasnijim klju\u010dnim fazama plodono\u0161enja, posebno u fosforu<\/strong> i kalijumu<\/strong>.<\/p>

Dosage:
<\/span><\/p>